Bamija: omiljeno jelo faraonskog Egipta i danas u vrhu zdrave hrane

Bogata biljnim vlaknima važnim za održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi, dobrog varenja i stabilizacije nivoa šećera u krvi, bamija je u ishrani korišćena još pre tri i po milenijuma, naročito u faraonskom Egiptu…

Drevni zapisi govore da se bamija u dolini Nila uzgajala vekovima pre Hrista. Zbog afrodizijačkih svojstava bila je omiljeno jelo begova, o čemu najbolje svedoči čuvena begova čorba i bajramska bamija. Abelmoschus esculentus, jedna od najstarijih zdravih namirnica, na velika vrata vraća se u jelovnike brojnih kuhinja. Ipak, o njoj se i dalje stidljivo govori, jer većina ne zna ni kako izgleda, kakvog je ukusa, i šta sve poseduje. Okra ili gospini prsti, kako je još zovu, održava normalan nivo holesterola u krvi, uspostavlja dobro varenje i stabilizuje nivo šećera, podmlađuje kožu i pospešuje regeneraciju njenih tkiva.

Za njen izuzetan uticaj na glatkoću i zategnutost kože znala je i Kleopatra. Sadrži brojne minerale i vitamine, posebno iz grupe B, (najviše B1 i B2 i B6) važne za održavanje sigurne i zdrave trudnoće. Proizvodeći folate, sprečava pojavu urođenih mana i pomaže da plod raste i razvija se normalno.

Probajte masku za lice od bamije i regenerišite i podmladite kožu lica.

Ova trajna biljka iz porodice sleza, raste do metar visine. Ima plod duguljastog rebrastog oblika koji je lako svarljiv, sočan, prijatog i pomalo oporog ukusa. Za ishranu se koriste samo mladi nedozreli plodovi, koji se prilikom kuvanja raspadaju oslobađajući mnoštvo sitnih semenki, izuzetno bogatih belančevinama i mastima. Da bi mogle da se nađu na trpezi tokom cele godine mlade bamije se suše, nanizane na konac. Osim konzerviranja sušenjem, može i da se zamrzne, marinira ili samelje.

Vitamin C, kojeg takođe ima u zavidnim količinama sprečava nastanak dijabetesa, odnosno ublažava simptome ukoliko se bolest ispoljila. Delotvoran je i u slučaju astme i drugih respiratornih problema. Vitamin C iz bamije, takođe, podmlađuje kožu, pospešuje rast i regeneraciju njenih tkiva i na taj način poboljšava produkciju kolagena. Sadrži i polisaharide koji deluju stimulativno na organizam i krvotok, pa samim tim, dovode do boljeg rada mozga, odnosno memorije i kognitivnih sposobnosti.

U bamiji se nalazi i mnoštvo antioksidanasa, od kojih je posebno važan rutin jer doprinosi čvrstini malih krvnih sudova, kao i kvercetin koji čuva disajne puteve, jer pomaže eliminaciji sluzi.

Zvanična istraživanja potvrdila su da redovno konzumiranje bamije smanjuje rizik od nastanka bubrežnih bolesti, posebno uzrokovanih dijabetesom. S obzirom na to da je prebogata dijetetskim vlaknima, pospešuje zdravlje debelog creva, ali i čitavog probavnog trakta. A važan pratilac vitamin A doprinosi očuvanju zdravlja celokupne sluzokože ovih organa, kao i njihovo normalno funkcionisanje. novosti.rs

 Izvor:lovesensa.rs