Dvije lahke stvari koje vode u Džennet / Zaštiti se od svake neprijatnosti

Prenosi Abdullah ibn ‘Amr, da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: ”Imaju dvije lahke stvari, koje malo ko od ljudi čini, a one će onoga, ko ih bude ustrajno činio, uvesti u džennet.” ”Koje su to dvije stvari, Allahov Poslaniče?” – upitali su ashabi…

”Da poslije svakog propisanog namaza, po deset puta kažete ”subhanallah”, ”el-hamdu lillahi” i “Allahu ekber” (ovaj zikr se može raditi i po 33 X),  i da, kada krenete u postelju, iste ove riječi proučite 100 puta (33, 33, 34), odgovorio je on. ”A kako to da mali broj ljudi radi ove dvije stvari, iako su lahke?” – upitali su ponovo. ”Pa tako što vas šejtan poslije namaza i prije spavanja zaposli raznim stvarima i zaboravite ih uraditi.” – odgovori Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem.

(Ahmed, 6498., Buharija u ”Edebu-l-mufredu”, br. 1216., Ebu-Davud, 1502., Ibn Madže, 926., a Tirmizi ga je ocijenio vjerodstojnim).
_______________________________________

Zaštiti se od svake neprijatnosti

Ebu Zerr, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom rekao: ”Onome ko poslije sabah-namaza, podvijenih nogu i prije nego što bilo šta progovori, deset puta prouči sljedeće:

Lā ilāhe illallāhu vahdehu lā šerīke lehu, lehu-l-mulku ve lehu-l-hamdu, juhjī ve jumītu, ve huve ‘alā kulli šejin kadīr.’ (Nema istinskog božanstva osim Allaha, Jedinog, Koji nema saučesnika, Njemu pripada sva vlast i svaka zahvalnost, On oživljava i usmrćuje, i On sve može) – bit će upisano deset dobrih djela, obrisano deset hrđavih djela, bit će uzdignut za deset stupnjeva, toga će dana biti zaštićen svake neprijatnosti, bit će sačuvan šejtana, i nijedan grijeh, osim širka, neće ga toga dana upropastiti.”[1]

وعَنْ أَبِي ذَرٍّ رَضِي اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ الله صلّى الله عليه وسلّم: «مَنْ قَالَ فِي دُبُرِ صَلاةِ الْفَجْرِ وَهُوَ ثَانٍ رِجْلَيْهِ قَبْلَ أَنْ يَتَكَلَّمَ: لا إِلَهَ إِلا اللهُ، وَحْدَهُ لا شَرِيكَ لَهُ، لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ يُحْيِي وَيُمِيتُ، وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ عَشْرَ مَرَّاتٍ، كُتِبَتْ لَهُ عَشْرُ حَسَنَاتٍ، وَمُحِيَتْ عَنْهُ عَشْرُ سَيِّئَاتٍ، وَرُفِعَ لَهُ عَشْرُ دَرَجَاتٍ، وَكَانَ يَوْمَهُ ذَلِكَ كُلَّهُ فِي حِرْزٍ مِنْ كُلِّ مَكْرُوهٍ، وَحُرِسَ مِنْ الشَّيْطَانِ، وَلَمْ يَنْبَغِ لِذَنْبٍ أَنْ يُدْرِكَهُ فِي ذَلِكَ الْيَوْمِ إِلا الشِّرْكَ بِاللهِ» أَخْرَجَهُ الترمذي.

[1] Et-Tirmizi (3474), El-Bezzar, u zbirci El-Musned (4050) i En-Nesai, u zbirci Amelul-jevmi vel-lejla (127).

 

Abdullah Mujić prof.

Izvor:n-um.com